Srdačno pozdravljam sve one koji svojim prisustvom uveličavaju našu svečanost koju smo organizovali povodom 130. godišnjice osnivanja Nepkera iz Kule.

Na 130. jubileju treba da se setimo onih oduševljenih osnivača, negovatelja kulture koji su se zalagali za opstanak, za razvoj Nepkera, ali su prema zakonu života veoma davno u prošlosti ili nedavno napustili naše redove. Odajemo im poštu (počast) minutom ćutanja..... Neka počivaju u miru! Neka im je večna slava.

Danas ovom svečanošću slavimo rođendan, i to jednog "starca" od 130 godina, odnosno večitog mladića - pošto se stalno preporodio, rođendan Nepkera koji je osnovan u Kuli pre 130 godina, tj 2. februara 1868. godine.

Na ovakvim značajnim jubilejima dužnost je sadašnjeg rukovodstva da govori o prošlom periodu, što će i biti na dnevnom redu na svečanoj skupštini.

Moj zadatak je da, sa vašim dopuštenjem, u vaše ime, u ime članstva i sekcije čestitam slavljeniku povodom jubileja. Da bih udovoljio tom zadatku, dozvolite mi da Vas u nekoliko rečenica upoznam sa slavljenikom, sa njegovom nekadašnjom i sadašnjom delatnošću. Činim to zato da informišem one koji ne poznaju Nepker, a da podsetim one koji ga poznaju. Ujedno izražavamo i svoju zahvalnost slavljeniku.

Nepker je osnovao pre 130 godina župnik Sakači Šandor sa ciljem da građanima Kule donekle omogući kulturno samoobrazovanje i zabavu. Na žalost, zapisnik sa osnivačke skupštine i statut se trenutno ne nalazi u udruženju. Neko, ili neki su ga radi "čuvanja" sklonili na sigurno mesto, ali podatke o osnivaču, o datumu i o ciljevima sam uzeo iz pismenih izvora. Znajući, da se datum rođenja Nepkera poklapa sa datumom sporazuma kad je u duhu vremena i u ovim krajevima počeo intenzivan razvoj, poznavajući ime, ličnost i poziv osnivačima, nesumnjivo je da je Nepker vršio dužnost.

Onda još niko nije sanjao o električnim medijima, štampa se teško mogla nabaviti, a bila je i skupa, ali je Nepker već na početku nudio svojim članovima oko 10 novina. Tu moramo da istaknemo da su čitaoci mogli u Nepkeru da čitaju novine i na Srpskom i na Nemačkom jeziku. U Nepkeru su gazde mogle da razmenjuju informacije o zemljoradnji, stočarstvu, cenama proizvoda i tada aktuelnim događajima.

Naravno, da su se i zabavljali ali bez hazardiranja, bilo je i balova, slavlja, ali i žalosti.

Koliko je ovo udruženje bilo značajno, pokazuje i to, da mu je prvi predsednik bio načelnik kulskog sreza. Ta titula je pripadala prvom čoveku sreza, ali su se kasnije među rukovodiocima Nepkera smenjivali ili radili zajedno kraljevski javni beležnici, županijski porotnici (poslanici), advokati, lekari, pedagozi. Istovremeno sa industrijalizacijom se sve više radnika učlanjivalo u Nepker. Sve je više postao dostojan svog imena - rastavivši ovu složenu reč na sastavne reči: nep i ker (nep - narod, ker - udruženje).

Nepker nikad nije svojevoljno vezivao atribut uz svoje ime. Njegovo ime je uvek davalo i sadržavalo njegov pun naziv. Kasnije je bio jedan period kada je zbog određenog pritiska izvesni atribut dodat iza imena, ali se suština nije menjala, građanima je i dalje ostao Nepker, ili su još i to skratili, pa su i nadalje išli u Ker.

1907. g. je u Nepkeru već postojala biblioteka sa preko 100 knjiga, što ne isključuje mogućnost da je Nepker još mnogo ranije, možda već prilikom osnivanja, imao svoju biblioteku, ali kao što sam već napomenuo ne postoje dokazi za tu tvrdnju.

Nepker je prebrodio Prvi svetski rat, menjale su se granice, osnivale nove države, ali je ovo udruženje nastavilo svoju delatnost kao i ranije.Razvijao se s vremenom, povećavao se književni fond, organizovale su se predstave, pojavili su se amateri, a konstatujem da je Nepker bez ikakve promene imena postao dom kulskih Mađara. Srpski prijatelji su ga često spominjali kao "Mađarski dom", ali to nikom nije smetalo, mnogi srbi su bili i članovi, a ima ih i danas.

Za vreme ratova je uvek bilo zastoja u kulturnom radu, tako je bilo i za vreme Drugog svetskog rata, a takođe i za vreme nedavno završenog rata.

Nepker se nikada nije kompromitovao, nikad se nije priključio nijednoj političkoj partiji, po svoj prilici i neće, tako da je mogao da ostane onakav kakvim ga je župnik Sakači Šandor pre 130 godina i zamislio. Nepker je i prevazišao tadašnje zamisli, postao je pravi dom kulture.

Posle II svetskog rata u Nepkeru je započeo dinamičan kulturni rad. Sagrađena je letnja pozornica, redovne su bile predstave domaćih amatera, redovna su bila gostovanja drugih udruženja, raznih profesionalnih pozorišta, veče pesama i druge priredbe.

Treba napomenuti da su na takozvanim bibliotekarskim časovima zajedno čekali na red, da zamene knjige odrasli i deca, radnici, zemljoradnici, intelektualci.

Neverovatna je bila složnost u renoviranju i gradnji, koja se vršila u okviru Nepkera, kuljani, veliki i mali, su sa veoma malo sredstava rešili sve potrebe. Možda zato osećaju Nepker svojim domom. Ovaj dom je izuzetno potreban ako se želimo baviti kulturnim radom koji smo slobodno sami izabrali.

Veliku istinu je rekao naš poznati pisac, Tamaši Aron kada je rekao: "Zato smo došli na svet, da negde budemo kod kuće". Mi smo tu "kod kuće". Tu želimo živeti, pošteno raditi, obrazovati se, zabavljati se i kad dođe vreme, na miru umreti. Volimo svoje, a istovremeno iskreno poštujemo tuđe. Bilo bi idealno kada bi sve to uvek bilo uzajamno i u međusobnim odnosima naroda koji žive zajedno, bez obzira da li pripadaju većinskoj naciji ili nacionalnoj manjini.

U demokratskom društvu negovanje i širenje nacionalne kulture je prirodno pravo svakog naroda, a ujedno i zalog njegovog opstanka. To pogotovo važi za manjine, naročito ako žive raštrkano (u malom broju). Na primer mi Mađari ovde u Kuli i u okolini. Ali, ne smemo zaboraviti ni to da se obrazovan čovek trudi da što bolje upozna kulturu drugih naroda, naročito onih sa kojima živi zajedno.

Nepker i njegove sekcije ova načela priznaju. U stvarnosti ih primenjuju i svojim radom dokazuju. Mislim tu na hor, na članove sekcije za ručni rad, na folklorne grupe, a verujem da će ubuduće biti i drugih zajedničkih kulturnih aktivnosti.

Do sad sam govorio samo lepo o Nepkeru, mada je u toku njegovog dugog života bilo i prepreka. Krajem 50-ih godina su glumce amatere iz Nepkera uključili u gradsko amatersko pozorište, biblioteku u gradsku biblioteku izvršivši selekciju u knjižnom fondu pozivajući se na racionalizaciju. Ne sumnjam u dobronamernost te zamisli, ali rezultati sasvim sigurno nisu potvrdili opravdanost preduzetih mera. Nepker je ostao bez kulturne delatnosti, ostala je zabava, kartanje (možda i na hazardan način), bilijar, balovi, nekoliko predstava i ostalo.

Kao što sam već rekao, zastoja je bilo i za vreme ratova. Ali da ne kvarimo svečanost, Nepker se uvek preporodio, tako je mogao da doživi 130-ti rođendan.

Danas posle nedavno okončanih ratova oduševljenje je veliko kao i posle II svetskog rata. Ljudi rade, u bukvalnom smislu reči, fizički na obnovi (renoviranju) Nepkera, intelektualno, u sekcijamai, znajući da danas u tržišnoj privredi ne možemo računati na veliku materijalnu pomoć iz budžeta, sami moramo da nađemo izvore za dalji rad.

Ovo oduševljenje ima jednu malu manu, najoduševljeniji članovi su dostigli određene godine života, a vreme se ne može zaustaviti, drugu veliku grupu čine deca. Nedostaju odrasli mlađih i srednjih godina. S obzirom kakav komercijalni život živimo trebalo bi da shvatimo da je i negovanje kulture korisno ulaganje, jer ako roditelji pokažu primer svojoj deci, neće ih privlačiti sumnjive diskoteke, alkohol, droga, loše društvo, a kasnije možda i pored velikog materijalnog bogatstva, nasukani (upropašćeni) životi.

Kada se slavi jubilej ovakvog, pre mnogo godina osnovanog kulturnog društva, ponosno se hvale piscima, umetnicima, značajnim ličnostima koji su odavde krenuli. Mi skromno ćutimo jer ovako mala zajednica ne može dati ono što daje Subotica, ili neki drugi veliki gradovi sa mađarskom gimnazijom, pozorištem, učiteljskom školom i drugim ustanovama.

Ali pored svega toga, Nepker iz Kule ima nezamenljivu (neprocenjivu) zaslugu i to da i dan-danas živi, radi, neguje našu kulturu kao što je to pre 130 godina zamislio njegov osnivač župnik Sakači Šandor.

Sa malo humora ovako bih završio (zaključio) svoj govor - sportski: " Momci, bilo je lepo - samo tako dalje".

A sada ozbiljno, dozvolite mi da jednostavnom narodnom čestitkom završim svoje misli: Živi nam još dugo ti, 130-to godišnji večito mladi Nepkeru, snažan, duhovno zdrav, popunjen mnogim mladim članovima sa puno rada i bogatim uspesima.

Hvala Vam što ste me saslušali.

Kula, 6. februar 1998. godine.