Džudo

Već 1963. god. u Kuli se počinje trenirati ova borilačka disciplina pod rukovodstvom Predraga Lukića koji po nagovoru Svetozara Mihajlovića Draže preuzima obavezu da u Kuli osnuje džudo klub. Okuplja oko sebe entuzijaste, među kojima su bili Ovari Josip, Senji Janoš, Petar Petelj, Hegediš Lajoš, Stevan Vukmanović, Jovica Tešić, Vlastimir Barna, Ivan Proć, Milan Goločorbin, Dragiša Anđelić, Mirko Suić, Milorad Crnjanski, Milan Drobnjak, Takač i drugi. Sekcija okuplja u početku oko 25 polaznika različite starosne dobi. Najmlađi član sekcije je bio Dragan Vukmanović. Treninzi su se obavljali u okviru školske hale u veoma lošim materijalnim uslovima. Zbog velike zainteresovanosti za ovaj sport FVT Sloboda je preuzela sponzorstvo nad klubom i obezbedila sva neophodna sredstva. Klub je registrovan 1968. god. kada su predsednik SOFK-e Milan Čanak i sekretar Mirko Rudić izvršili upis u registar.

U toku naredne godine ekipa učestvuje na Kupu sajamskih gradova. Milan Drobnjak i Vladimir Barna jedini postižu uspeh. 24. juna 1969. god. u sali pozorišta džudo sekcija je održala svoju prvu promociju. Gosti promocije bili su: Bođanski i Anđelić, a zatim Dušan Rodić (džudo trener), Stanko Obradov (juniorski prvak Evrope), Čirki Janoš (prvak Jugoslavije), predstavnici atletskog saveza Vojvodine, Stošić (prvak Jugoslavije u srednjoj kategoriji). Ekipu Kuljana su prestavljali Vladimir Barna, Milan Drobnjak, Petar Petelj, Anđelić, Golubović i Džunić. Prvo polaganje za pojaseve bilo je 28. juna 1969. god. Prva učenička zvanja dobili su Tešić, Hegediš, Golubović, Suić, Petelj (svi peti kju); Drobnjak, Anđelić i Barna (četvrti kju); Predrag Lukić (drugi kju). Ispitivač je bio poznati trener Dušan Rodić, majstor drugog dana. U toku 1970 - 1971 god. klub broji sve više članova među kojima su: Magoč, Koprivica, Husar, Marić, Bukvić, a tu su i prve dame kulskog džudoa Svetlana i Ivana Petrić, Ivanka Leščešen, Zvezdana Grubor, Mileva i Desa Bešić, Vera Škundrić, Svetlana Grujić, Đurđina Ruk, Vera Vasiljuk, Slavica Kalaba, Vesna i Tatjana Potpara, Mara Korceba i drugi. Kulski džudisti su učestvovali na mnogim seminarima na kojima su se stručno osposobljavali treneri i sudije.

1971. god. održana je i prva skupština kluba u prostorijama auto-moto društva "Omladinac" u Kuli. Za predsednika je izabran Radoslav Jovanović - Ćale, za potpredsednike Božidar Vukmanović i Radovan Pejin, a za sekretara Mika Vrbaški. Klub je registrovan pod imenom Džudo klub "Akademik" Kula. Prvi trofej za klub je osvojio Pejin kao pionir na prvenstvu Vojvodine 10. septembra 1972. god. Uskoro odlazi trener kluba u Sombor, a klub se priključuje Hajduku i menja ime u Džudo klub "Hajduk". Bira se novo rukovodstvo, gde je za predsednika izabran Radoslav Bajčeta, a za sekretara Jovica Tešić. Kulski džudisti 1973. god. dobijaju zlatnu plaketa od SOFK-e za svoja zalaganja. Iste godine na svečanoj akademiji u Novom Sadu Radovan Pejin dobija diplomu počasnog majstora džudo sporta. Sledeće godine na prvenstvu Vojvodine Miodrag Stefanović osvaja prvo mesto u svojoj kategoriji i biva proglašen za najboljeg takmičara prvenstva jer je sve svoje protivnike savladao iponom. 1976. god. za sudiju je položio Milan Goločorbin, a za trenera Anđelko Koprivica. Na pozivnom turniru u Sremskoj Mitrovici učestvovale su Selinger Katica (drugo mesto), Slavica Marović (drugo mesto), Firstner Zita (treće mesto) i Biljana Raičević.

24. novembra 1977. godine na predlog Džudo saveza Vojvodine formirana je bačka zona sa sedištem u Kuli. U toj zoni takmičili su se Palanka, Temerin, Gospođinci, Vrbas, Apatin, Srbobran, Bečej i Sombor.

Na prvenstvu Vojvodine u kategoriji do 72 kg Slavica Marević zauzela je drugo mesto i stekla pravo da učestvuje na prvenstvu Jugoslavije u Osijeku, gde je osvojila treće mesto. Sledeće godine Marovićeva je ponovila uspeh na prvenstvu Vojvodine, a kasnije na prvenstvu Jugoslavije u Zagrebu zauzela prvo mesto. Time je stekla pravo za učešće na međunarodnom kupu "Nata Ofka" gde je osvojila prvo mesto.

Lekari kluba bili su Dr Zličić, Dr Gutović, Dr Koprivica, Dr Kurteš, Dr Marković i drugi. Zbog loše materijalne situacije klub se 1984. god. gasi. Najpoznatija ličnost iz ovog kluba je Vlastimir Barna. Na predlog stručne komisije 1970. god. dobija sudijsko zvanje. Istovremeno se priprema za polaganje ispita za trenera, što mu je i pošlo za rukom 1972. god.

Klub ponovo počinje sa radom 1994. godine. Na osnivačkoj skupštini 24. marta za predsednika je izabran Petar Petelj, a za potpredsednika Branko Šuvakov. Za trenere su određeni: V. Pejin (treći dan), J. Tešić (prvi dan), S. Vukmanović (prvi dan), Z. Polić (prvi dan). Za asistenta je određen Neđo Šišarica. Klub registruje 260 polaznika. 1995. god. počinju da se takmiče u saveznom rangu. Iste godine klub je bio domaćin 40-og jubilarnog prvenstva seniora države za muškarce i žene.

1997. god. dolazi do fuzije klubova borilačkih sportova u jedinstvenu organizaciju pod vođstvom Vojina Pejina. Uporedo se reaktivira Džudo klub "Hajduk Akademik". Klub se uključio u ligu takmičenja starijih juniora i senira. Na kupu 15 i 16 januara 1997. god. osvojene su dve zlatne medalje (Aleksandar Latinović, Ljiljana Stanković), četiri bronzane medalje (Dragoljub Marić, Željko Baždar, Danijela Radulj i Branislav Stanković). Na tređem međunarodnom turniru u Zrenjaninu avgusta iste godine Aleksandar Latinović osvaja drugo mesto, a Ljiljana Stanković treće mesto u svojim kategorijama. Na prvenstvu Srbije u Beogradu učestovalo je osmoro takmičara iz Kule, a na savezno takmičenje se plasiralo šest naših takmičara.

Klub i dalje egzistira uz velike materijalne probleme.